Istorijski spomenici

• Sokograd

Najveći zanačaj od svih kultumo-istorijskih spomenika ima Sokograd. Nastao je u vreme Justinijana (I do VI vek) za odbranu od Avara i Slovena. Pominje se u vreme Stefana Nemanje oko proterivanja bogumila kada je i prvi put razaran.Obnovljen ostaje u sastavu srednjovekovne Srbije do 1413. godine. Te godine gaBajazitov sin, Musa Kesedzija konačno razara.Sam grad se sastoji iz dva dela: donjeg koji je izgraðen samo na mestima lakog prilaza i gomjeg koji je na višem vrhu grebena. Istraživanja su pokazala da je grad vrlo razuðen i velikih razmera. U dobrom stanju je sačuvana samo prva, ulazna kula u gornjem gradu, a ostalo je, kako kule, tako i zidovi, porušeno».Ime Sokograda potiče od nekadašnjih «sokolara», koji se pominju u srednjovekovnim izvorima. «Sokolari» su, umesto drugih dažbina davali «sokolarinu» (dresirane sokole), i za srednjovekovne drzave i pod turskom vlašću.Utvrðenje se moze razgledati uz mere opreza i na sopstveni rizik. Vodič se moze naruciti, ali nema uklesanih stepenica da se do njega doðe. Lepterija je sa Sokogradom 1969.god. proglašena parkom prirodne lepote.

• Amam

U samom centru Sokobanje nalazi se kupatilo Park- Amam, u kome je i kada kneza Miloša Obrenovića, koja je muzejske vrednosti i pod zaštitom drzave. Podigli su ga Turci na rimskim temeljima. Tri puta je obnavljano. Prvi put ga je obnovio knez Miloš, a drugi put je obnovljeno posle II svetskog rata. Treći put je obnovljeno par godina.Preko puta ovog kupatila je Milošev konak, izgraðen za potrebe administracije kneževine Srbije. Danas je to restoran.

• Crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg

Posebna kulturna vrednost je crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Sokobanji. Kako piše u «Spomenici Timocke Eparhije 1834-1934», pre oslobaðanja od Turaka, crkva je imala bogomolju, jer je imala sveštenika. Godine 1835. podignuta je crkva u Banji od tvrdog materijala uzetog iz Svrljiga od ruševina «svrljiškog grada». Dvadeset godina kasnije crkva je napukla i «usled trošnosti» srušena.Današnji hram je podignut i osvecen 1892. godine od Mitropolita Srbije Mihajla (inače roðen u Sokobanji 1826. godine). Stil crkve je srpsko-vizantijski. Arhitekta je bio g. Ivacković; ne zna se ko je radio ikonostas, a nastao je krajem XIX veka i pocetkom XX veka. Zvonara je odvojena od crkve i sagraðena je 1936. godine. U crkvenoj porti nalazi se bista Mitropolita Mihajla.

• Biblioteka i muzej

U centru Sokobanje nalaze se biblioteka i muzej i galerija legat Miluna Mitrovića. U muzeju se organizuju izlozbe slika, skulptura, knjiga ili predmeta i eksponata. Ispred muzeja je ureðen mini-amfiteatar, koji se u letnjoj sezoni koristi za pozorišne predstave, književne večeri i dr. Gradska biblioteka raspolaze sa 30.000 knjiga, ima svoju čitaonicu i video klub. U ovoj zgradi je Meðunarodni centar za turističku i ekolosku dokumentaciju.

• Tri spomen-česme

Spomen česma Hajduk-Veljka nalazi se pored «Lovačkog doma», u naselju Vrelo. Podseća da je Hajduk-Veljko 1808. godine prvi put oslobodio Banju od Turaka.

Česma Ljube Didića nalazi se na putu prema Ozrenu. Podignuta je organizatoru Timočke bune u Banjskom srezu.

Spomen česma kneza Miloša (Trebička česma)nalazi se pored puta Aleksinac-Sokobanja. Potpuno je očuvan originalan natpis na česmi: “Miloš Obrenović I, Knjaz Srpski, podize ovaj istočnik za večiti spomen dolaska svog u Banju, 10 godine 1860.”

Spomen česma Pejovića

• Vrmdžanski grad

U selu Vrmdža, desetak kilometara od Sokobanje, prema Rtnju, nalazi se Vrmdzanski (Vrmaski) grad. 0 njemu nema mnogo pisanih podataka, ali se veruje da je nastao kada i Sokograd. Manastir Jermenčić na Ozrenu je iz starijih vrmena. Za njegovo postojanje vezano je predanje da su ga osnovali neki kaluðeri, Jermeni koji su pobegli od turske sile. Turci su ga spalili, a kaluðeri su pobegli na Frušku Goru.

Legenda o Sokobanji

Nekad, u vremena davna, silan velmoža, gospodar tvrdog Sokograda, jahaše kotlinom. Odjednom, smrči se nebo nad Ozrenom, sevnu munja sa Oštre čuke. Pa grunu grom i zadrhta zemlja sve do šiljka na surom Rtnju. Poskoči uplaseni hat. Jahač pade s njega i izgubi svest. Kada se gospodar Sokograda osvesti, učini mu se da su mu sve kosti polomljene. Nije mogao na noge da se osloni. Ležao je tako i cekao smrt. Iznenada, začu klokot vodenog ključa. Polako i bolno se pridiže, da se bar žedan od sveta ne rastavi.Kada velmoža prvi gutljaj vode sa dotle vrela nepoznatog popi, u glavi mu se namah sve razbistri. Kad desnicu ruku u vodu stavi, snaga u njoj ozive. Kada to gospodar tvrdog Sokograda vide, onako u odelu gospodskome, okupa se u kladencu, ozdravi odmah, pa se orno vrati u tvrdi grad. Odmah naredi da se kuća nad izvorom digne.

Zamalo proču se glas o vodi isceliteljici na sve četiri strane sveta. Sa svih strana navali kljasto i bogaljasto- oni sto im duša u nosu bejase da na ključu vode vidarice melemom svojim boljkama potraže. Ozdravise mnogi od vode u kotlini meðu Ozrenom i Rtnjem. Oni što su najvise bolni bili, tu i domove izgradiše.

„Sokobanjski spomenar“ (Todorović S.1998.)

Sokograd – 2.deo

Niko ne zna tačno kada je ovaj drevni grad na uspravnoj steni iznad reke Moravice nastao. Samo se pretpostavlja da je sagrađen u vreme vladavine Rimskog cara Justinijana u

slika u zgradi osnovne škole

periodu između I i VI veka n.e. i da je služio za odbranu od Avara i Slovena. Pominje se i u vreme Stefana Nemanje oko proterivanja Bogumila kada je prvi put razaran. Obnovljen je ostao u sastavu srednjevekovne Srbije. Prvi trag o njemu potiče iz 1413. godine, iz vremena kad je posle kosovskog boja despot Stefan Lazarević pokušavao da  oružjem, potkupljivanjem i svakojakim pregovaračkim veštinama s nimalo naivnim Turcima – Srbiji produži život. Ovaj drevni grad pao je u ruke Turaka 1459. godine, kada ga je Bajazitov sin Musa Kesadžija sa svojim nedelnicima razorio i kad je i Srbija prestala da postoji kao država. Onda su u njemu svoje oružje oštrili i koristili Austrijanci, i to prilično dugo: od 1690. do 1737. godine. Njegove utvrde upoznao je, 1808. godine, i nadaleko poznati Hajduk Veljko Petrović..

ilustracija: Silva Vujović

Izvesno je da je Sokograd, kao srednjovekovna građevina, podignut na ostacima nekih prethodnih temelja. Zna se da je to bio grad neobično jakih zidova, velikih razmera i nepravilne osnove na koju je uticao sam oblik stenovitog uzvišenja. Činila su ga dva dela: donji, kome se lakše prilazilo i koji je služio da okolnom stanovništvu pruži zaštitu pred neprijateljem i gornji, koji je bio utočište velmoža, najsigurniji zaklon pred nastupajućom opasnošću.

Kako arheolozi kažu, u Gornji grad ulazilo kroz veliki donžon ili kulu motrilju. Na drugom kraju, onom prema brdu, bio je izgrađen visoki zaštitni zid s otvorima za topove. Ispod njega, u donjem delu utvrđenja u tim vremenima bujao je život o čemu svedoče i ostaci cisterne, zasvedene kamenom i uklesane u stenu. Sredinom stoleća istraživač naše starije prošlosti Aleksandar Deroko zabeležio je i da je video keramičke cevi za dovod kišnice… Cisterna se, dakle, vodom hranila od atmosferskih voda koje su tu kolektovane. Valjalo je spreman dočekati naoružanu napast.

Današnji Sokograd dostupan je samo najupornijim s’obzirom da se nalazi na velikoj visini u odnosu na basen reke  Moravice. Sokograd je narod zvao i Sokolac, Sokolnik, ali i Sokolica i sačuvao je nekoliko lepih legendi. Čini se da je najtužnija ona o Lepteriji, kako se danas zove park prirode u čijem se sklopu i sam Sokograd nalazi.

slika: Milutin Mitrović

Po toj legendi, neimenovani zapovednik Sokograda imao je lepu kći po imenu Lepterija u koju se zagledao Župan, sin gospodara obližnjeg Vrmaškog grada. Bila je to, svakako, velika ljubav, koju nisu odobravali njihovi roditelji zbog nekih spornih poseda. Od braka, tako, nije moglo ništa da bude. Onda se dvoje mladih dogovorili da Župan s družinom dojaše do zidina Sokograda, a da se Lepterija u međuvremenu iskrade kroz tajni prolaz. S početka je ceo poduhvat nalikovao bajci, ali je devojčin otac ubrzo otkrio da Lepterije nema i poslao poteru za beguncima. Njegova srdžba bila je toliko velika da je vojnicima naredio da je pogube čim je stignu. Tako je i bilo. Lepterija je stradala od mača očevih vojnika, a ožalošćeni Župan je, u očaju, skočio u najdublji vir Moravice i utopio se. Mesto, proplanak, gde je stradala devojka i danas se naziva Lepterija a vir – Župan.

Druga legenda kaže da Turci ni posle duge opsade nisu uspeli da ga osvoje. Stamena i teško pristupačna građevina je uspešno odolevala pošto su na vreme dopremili dovoljno hrane i čak uspeli da dovedu vodu. Narodni pripovedač dalje kaže da su napadači onda potražili pomoć od jedne jurodive babe koja je svašta znala. Ona im, za pristojnu nadoknadu, otkrije da im valja da nađu konja ajdira i da mu devet dana ne daju vode, pa da ga tek tada prošetaju oko grada. Gde konj počne kopitom da kopa, tu da oni nastave jer su tu vodovodne cevi koje je onda lako preseći.

ilustracija: Prolović Vladimir

Istovremeno, mada pripovedač ne objašnjava ovu čudnu igru glavne junakinje svoje priče, baba je zapovedniku grada poslala poruku šta mu se sprema i da je najbolje da konje naopačke potkuju i kroz tajni prolaz napuste utvrđenje. Tako je i bilo. Sledećeg jutra Turci su se uplašili kada su videli tragove kopita. Pomislili su da je opsađenima krišom stiglo neko pojačanje. Kad su posle dugog većanja odlučili da ipak krenu u grad iza čijih zidina više nije dopirao žagor branilaca, iznenadila ih je pustoš…

Treća legenda kaže da je nekada davno, silan velmoža, gospodar tvrdog Sokograda, jahao kotlinom. Odjednom, smračilo se nebo nad Ozrenom, sevnu munja sa Oštre čuke, grunu grom i zadrhta zemlja sve do Šiljka na suvom Rtnju. Skoči uplašen at. Jahač pade s njega i izgubi svest. Kada se gospodar Sokograda osvesti, učini mu se da su mu sve kosti polomljene. Nije mogao da stane na noge. Ležao je bespomoćno i čekao smrt. Onda je iznenada čuo glogot vode. Lagano se, stiskajući zube od bolova, pridigao nameran da na onaj svet ne ode žedan.
Kad je, kaže pripovest, popio prvi gutljaj s vrela koje mu je dotad bilo nepoznato, u glavi mu se namah razbistrilo. A kad je i ruku stavio u vodu, odmah joj se vratila snaga i on se, onako u gospodskom odelu, sruči u kladenac, za tili čas ozdravi, pa se oran vrati u svoju utvrdu. Čim je stigao, naredio je da se iznad izvora smesta podigne nastrešica. Glas o lekovitoj vodi u kotlini između Ozrena i Rtnja više niko nije mogao da zaustavi, a onda mu se, mnogo desetleća docnije, pridružio i dvostih Branislava Nušića i danas omiljena uzrečica meštana ali i njihovih mnogobrojnih gostiju: „Sokobanja, Sokograd – dođeš mator, odeš mlad!”

Naši srednjovekovni gradovi-utvrđenja, danas su nemi kameni svedoci nama još zagonetne prošlosti. Kako tvrdi Aleksandar Deroko, ugasili su se zbog toga što su ih osvojili Turci. Oni su neke stare gradove zadržali samo radi obezbeđenja saobraćaja i lakšeg upravljanja osvojenim područjima, dok su druge, ako ih već nisu porušili prilikom osvajanja, jednostavno napuštali. A onda su meštani poverovali da su našli pravi besplatan majdan za dobijanje kamena…

foto: Saša Rajković

Po svoj prilici, i Sokograd je podelio sudbinu starih gradova koji u novom vremenu više nikom nisu bili potrebni osim, naravno, okolnom stanovništvu kao prikladan i priručan materijal za kuće i vodenice… Ipak, postoji nada da će u skorije vreme Sokogradu iznad Sokobanje umnogome biti vraćen nekadašnji izgled. O tome svedoči i nacrt sokobanjskog arhitekte Vukašina Miletića koji je pre nekoliko godina proglašen za najbolji s nadom da će ubrzo biti i opredmećen.

U međuvremenu sokolovi su postali prava retkost i oko Sokograda i iznad Sokobanje. Jedino se još gnezde u prospektima lokalnih turističkih organizacija, legendama, pesmama i toponimima starih naseobina. Možda im nedostaje ruka s odgovarajućom rukavicom za nekad omiljen lov srednjovekovne vlastele ili su današnji golubovi druželjubiviji s obzirom da prilično slobodno sleću na ramena i meštana i gostiju.

Srodni linkovi:
Album u našoj fotogaleriji sa slikama Sokograda možete otvoriti ovde, a u programu Google Earth ga automatskim putem možete otvoriti preko ovog linka ovde. Kada vas računar upita šta želite da radite sa fajlom, odgovorite da želite da vam Google Earth otvori i pokaže lokaciju ovog starog grada – Sokograda.

Rtanj planina

Rtanj je planina kupastog oblika. On se vidi odasvud. Sa svih planina u Šumadiji vidimo njegovu daleku šiljatu glavu. Čak sa Avale, za vreme lepih vedrih dana, nazire se Rtanj u izmaglici. U vreme mraznih i sunčanih dana sa Kopaonika može se ugledati kako se u daljini, nad vencima i poravnjenom linojom planina ukazuje Šiljak – čuveni vrh na Rtnju.

Vrhovi Rtnja (skica)

Preko Sokobanje

Teško je opisati sve osobine Rtnja. Ako pogledamo kartu, uočićemo jedan četvorougaonik: sa zapada Velika i Južna Morava, sa juga Nišava i železnička pruga Niš-Pirot, sa istoka dugački greben Stare planine, naslonjen na Vršku čuku, ispod koga protiče Timok i prolazi pruga Niš-Zaječar-Prahovo, a sa severa Crna reka koja teče na istok, klisura Čestobrodice, a duž njih železnička pruga Zaječar-Paraćin.

ledenica u podnožju

Kada se sa Rtnja pogleda na sever, vidi se Deli Jovan, Stol i Veliki Krš, kao svedoci da se Dunav probio kroz stene Karpata. Rtanj je u podnožju uglavnom sastavljen od peščara i stena, a u višim delovima od krečnjaka. Gore u krečnjaku nigde nema vode – Rtanj je poznat po tome što svoje posetioce muči žeđu. Sva voda otiče kroz krečnjak, a onda u nižim delovima izbija u jakim vrelima po ivici planine. U podnožju se nalaze ledenice iz kojih je moguće izvaditi led koji se formira usled konstantne promaje koja obara temperaturu u ledenici.

Zora na Šiljku

Ako pogledamo Rtanj sa severa i juga, ukazuje nam se kao dugačak greben – dok je dole širok, gore se sužava u uzani ivičasti zid. A na istočnom kraju grebena uzdiže se glavni vrh, oštar. To je šiljak, visok 1566 metara. Baš taj vrh, koji tako jasno strči u vis i čini da se Rtanj vidi iz daleka, čini ga gospodarem cele Istočne Srbije, u kojoj ga niko visinom nije nadmašio.

Zapaljeni Rtanj

“…Kada su lepi letnji dani, oko njega se igraju oblaci; perjasti beli oblaci, gonjeni u visanama vetrom, zakače se za Šiljak, obaviju ga, talasaju se i obilaze neko vreme oko njega, zatim se otkače i popnu u visinu… Kad se gusti oblaci počnu uzvlačiti uz strane Rtnja i penjati uz Šiljak, gotovo je pouzdan znak da će biti kiše; pre nego što ona pljusne, dune jak vetar, magle se počnu talasati i povijati po dolinama i izlaziti na niže vrhove. Nije redak slučaj da podgorinu Rtnja pokriju oblaci i pljusne kiša, a na Šiljku sunce greje i iznad njega je vedro” Ovo je jedna od odlika ove lepe planine u Istočnoj Srbiji” (Ratimir Stefanović – “Zapisi iz naših planina”)

Eko pokret Ripaljka

Druga odlika je endemska vrsta – Rtanjski čaj koji raste samo na Rtnju. Druga vrsta ove lekovite trave raste na Olimpu u Grčkoj. Tradicionalno 7.juna svake godine kada je dan Sv.Jovana (biljober) puno sveta skupi se u Sokobanju odakle se organizovano kreće na Rtanj preko sela Vrmdže. To su uglavnom zaljubljenici u prirodu i lekovite biljke koji ovu manifestaciju vide kao jedinstvenu priliku da se ponovo okupe i druže.

Zimski pohod

Sada je sve veći broj planinara koji ne biraju vreme kada se penju na ovu planinu. Dolaze iz cele Srbije i penju se na vrh bez obzira na kišu, blato, maglu, sneg, hladnoću i vukove koji obitavaju na Rtnju. Pored planinara Rtnja pohode i biciklisti koji Rtanj vide kao pravi izazov, a u zadnje vreme i paraglajderisti vrše prelete nad njim.

Krosericom je lakše

U prilogu za Vas smo napravili animaciju koju možete pogledati u PopUp prozoru ukoliko imate Java Aplet instaliran u browseru. Uživajte u fotografijama i … obavezno posetite Rtanj!

Za Vas smo izdvojili neke interesantne linkove:

• Rtanj-animaciju u pop-up prozoru možete pogledati ovde.
• Jednu galeriju fotografija sa Rtnja možete pogledati ovde,
• Drugu galeriju fotografija sa Rtnja možete pogledati ovde.

Ozren Planina

Ozren je planina iznad Sokobanje čiji je vrh na 1118 m nadmorske visine. Put od Sokobanje do Ozrena je dug oko 5 km. Na ovoj planini smeštene su dve bolnice. Jedna za plućne bolesti zbog nadmorske visine i borovih šuma, a druga je za lečenje očnih bolesti, zbog obilja zelenila i povoljne ruže vetrova (stujanje i mešanje više vazdušnih struja) koja pogoduje ovoj vrsti lečenja.

Lepote Ozrena

Na Ozrenu su i dva izletišta. Jedno pored Očne bolnice, i drugo koje je veoma prijatno pored ribnjaka, sa ogromnim sreðenim parkom, stolovima i klupama. Pored njega se nalazi i nekoliko kafana i parking prostor.

u krugu bolničkog parka

U blizini je i vodopad Ripaljka – najviši vodopad u Srbiji i prvi spomenik koji je zaštitila država zakonom iz 1948. godine.  Vodopad Ripaljka je najviši vodopad u JI Srbiji, visok 11 metara.

vodopad Ripaljka

Na planini Ozren, nalazi se još jedan od bisera ovdašnjeg turističkog đerdana: manastir Jermenčić izgrađen u XIV veku (1392. godine). Njegova je crkva posvećena svetim arhangelima Gavrilu i Mihailu. Predanje kazuje da su manastir podigli Jermeni.

Manastir Jermenčići

Na lepo uređenom izletištu Kalinovica, u šumsko-livadskom ambijentu, posebnu atrakciju predstavljaju dve sekvoje, ali i izvor čija hladna voda ne samo da toli žeđ, već se i u mnogim slučajevima koristi umesto hladnjaka.

Kalinovica

Kalinovica

Iako je poprilično dugačka, nije preterano naporna ni šetnja do “kamena ljubavi”, na kome su se, kažu meštani, voleli hajduk Veljko i Čučuk Stana. I danas je običaj da dvoje mladih i zaljubljenih stane na kamen i poljubi se, verujući da to garantuje večnu ljubav. Stolovita (usamljena) kamena stena nasred velike livade je simbol zaljubljenih. Ako se dvoje popnu na stenu zajedno i fotografišu se, ostaju zaljubljeni do kraja života.

Kamen ljubavi

Malo šumskim stazama, malo asfaltnim putem, možete doći čak do Oštre Čuke, najviši vrh Ozrena. Odatle puca pogled na Moravsku dolinu a kroz izmaglicu vam se ukazuje zmijolika Morava.

Oštra čuka

Pogled sa Oštre čuke prema Suvoj planini

Krenete li ozrenskim stazama, evo vas do manastira Jermenčić, Tatomirovog grada ili Ozrenske pećine.

Ozrenske livade kriju u sebi izvor „Ðerðelez“. Izvor je bio poznat još iz vremena robovanja pod Turcima. Turci su pored izvora činili bogomolju za kišu a pravoslavci su se umivali radi boljeh očinjeg vida. Pored tog izvora žeđ možete utoliti i na česmi Barudžija, ili Šopur na kojima teče hladna i čista “Ozrenska rosa”.

Šopur česma

Golemi Kamen

Svuda oko Sokobanje nalaze se staze za šetnju i rekreaciju. Neke od njih su pored reke, neke vode kroz šumarke, a ova, na koju će mo Vas danas uputiti vodi ka vrhu brda. Da bi ste stigli na vrh brda, najpre krenite asfaltnim putem ka Lepteriji. Kod strelišta, na pola puta do Lepterije, put nastavite šumskom stazom uzbrdo. Staza je lepo ureðena, usput su klupe na kojima možete predahnuti, a putokazi su usputno rasporeðeni tako da se nećete nikuda izgubiti. Do vrha brda od strelišta trebaće vam 30,40 minuta, u zavisnosti od kondicije.

na putu ka Lepteriji

Na brdu, kod narandžastoj putokaza, skrenućete levo, u pravcu Sokograda. Uskoro će te se naći na prelepom vidikovcu odakle se Sokobanja, Lepterija, Popovica, Prevalac, Sokograd i Rtanj vide, „kao na dlanu“.

panoramski pogled

Ovo mesto definitivno ima najbolji pogled na grad i ivičnu epigeniju koju formira reka Moravica. Na ovoj širokoj panoramskoj fotografiji koju smo vam postavili ovde, možete videti kako se reka Moravica „odlučila“ da probije čvste, kraške slojeve oboda planine Ozren naspram mekših, sedimentnih slojeva na Prevalcu. Ova pojava je izvesna anomalija u geološkom prostoru koja se naziva epigenijom. Ova, „sokogradska“, ivičnog tipa, jedna je od tri, koliko ih ima u Srbiji.

Sokograd

Dalje, put možete nastaviti ka Sokogradu. Do Sokograda biće vam potrebno još 30, 40 minuta samo ovaj put lakše pošto će te ići nizrdo. Tokom puta možete se odlučiti i da zaobiðete Sokograd. Onda će te se naći na još neuobičajnom mesto. Dole, istočno od njegovog ulaza. šta će te tamo raditi i kojim će te se putem vratiti to je na vama, a mi da vam predložimo šta da ponesete za ovaj izlet:

• patike, obavezno

• vodu, sok, grickalice, sendvice, rostilj (opciono)

• fotoaparat, stalak(opciono), baterije

Sokograd

Od izletišta Lepterija do starog utvrðenja Soko-grada ili pećine (sada restoran) stiže se laganim pešačenjem za samo petnaestak minuta.

Sokograd

Većina turista ne propušta posetu Sokogradu. Nema pouzdanih podataka o njegovom nastanku… izvesno je da se radi o srednjovekovnoj tvrđavi izrađenoj na temeljima utvrđenja iz četvrtog do sedmog veka. Pominje se u biografiji despota Stefana Lazarevića, a porušen je tokom borbi za turski presto koje je vodio sultan Musa protiv odmetnika Hanuz bega 1413. Musa, poznatiji kao Musa Kesedžija, pominje se i kao glavni krivac za rušenje Crkve Svete Petke nedaleko od izletišta Lepterija.

Crkva Svete Petke

Crkvica je trenutno u fazi obnove. Od nje se laganom šetnjom stiže i do obližnje pećine koju narod naziva Hajduk Veljkovom. Uspon uz litice nekada neosvojivog Sokograda pravi je doživljaj za sve one koji žele da razgledaju zidine drevnog utvrđenja i uživaju u veličanstvenom pogledu koji se odatle pruža na ravnicu i put koji vodi do Knjaževca.

Sokograd

Mnogo je mesta za izletnike; čak i na samom putu za Sokograd, izletnici mogu naći ognjišta na kojima mogu zapaliti roštilje i obedovati na uređenim stolovima uživajući u šumu vode i debeloj hladovini šume i stene.

pored Moravice

Nedostaci Lepterije i Sokograda su: nedovoljno sreðene staze, mesta nisu elektrificirana, zbog čega ove staze i sama mesta ne mogu biti osvetljeni za noćne šetnje, potrebno je i više tabli sa putokazima, kao i jedan viseći most kojim bi se napravio kružni put do Sokograda, a i omogućio pogled na jedinstveni kanjon oko njega, što bi predstavljalo još jednu turističku atrakciju.

Izletište “Lepterija”

Mnogo je legendi koje se vežu uz Sokobanju. Jedna od najzanimljivijih je ona o obližnjem proplanku i popularnom izletištu Lepterija.

Lepterija sa Sokogradom

Prema predanju, Župan, sin vlasnika obližnjeg Vrmdžanskog grada, zaljubio se u Lepteriju, kćerku tadašnjeg vladara Sokograda. Kako su Županov i Lepterijin otac stalno ratovali zbog poseda, nisu podržavali njihovu vezu. Lepterija jedne noći odluči da pobegne. To je njenog oca toliko razljutilo da je slugama naredio da je pogube kada je pronađu. Kada je potera stigla begunce Lepteriju su pogubili, a Župan je od tuge skočio u najdublji vir Moravice. I danas se čuveno izletište na proplanku kraj Sokobanje naziva Lepterija, a vir (sada plaža) – Župan. Druga, neki kažu verovatnija, legenda kaže da ime Lepterija potiče od grčke reči sloboda. Naime, Sokograd je nastao na ostacima rimske tvrđave, a među tadašnjim robovima najviše je bilo Grka, koji su obližnji proplanak nazvali – Slobodište.

S Lepterije se, drvenim mostićem preko Moravice, dolazi do staze koja vodi do prirodnog fenomena poznatog kao Bogorodica u steni. Ipak, lepše ga je posmatrati malo izdalje odakle se jasno ocrtavaju siluete Bogomajke sa njenim Mladencem. Udubljenje u steni ima oblike majke s detetom, a prema predanju u toj se steni sakrila Bogorodica s Hristom u naručju, bežeći pred Rimljanima. Svako ko pred stenom upali sveće, činiće mu se svako dobro na ovome svetu.

Bogorodica u steni

Iz stene koja oslikava jedan od simbola stubova hrišćanstva vezana priča, da se na određeni praznik (Veliki petak) tu pojavljuje voda iz kamena koja je lekovita za oči. svake godine na Veliki petak poteče voda koja se tokom godine ne pojavljuje.

izvor Bele vode

Šetnja do Lepterije vodi kroz predivne panorame koje obiluju zelenilom. Na tom putu je i restoran „Pećina“ smešten ispod stene na obali reke. Idealno mesto za ručak u prirodi ili odmor uz kafu u toku šetnje.

Restoran Pećina

Na samom izletištu, koje je takoðe pored reke postoji deo sa nekoliko stolova i klupa, kao i mesta gde se može praviti roštilj i drugi specijaliteti. Na Lepteriji postoje i dva izvora (tople i hladne vode), kao i mesta za kupanje i sunčanje.

Lepterija

Centar grada

Parkovi Sokobanje su lepo ureðeni vrtovi za odmor i oporavak bolesnika i banjskih gostiju. Naše upoznavanje sa zanimljivostima i okolinom Sokobanje počinjemo iz centralnog parka.

 

Nalazimo se u centru Sokobanje, pred nama je staro kupatilo Sokobanje – Park, koje su na rimskim temeljima podigli Turci, a dva puta je obnavljano: prvo u vreme kneza Miloša, a zatim posle drugog svetskog rata. Pod kupolama su dva bazena, ženski i muški i desetak kada. Uz kupatilo je – inhalatorijum Banje, gde se posetioci, po uputstvu lekara, inhaliraju.

Gradski Park

 

Iza kupatila Park pruža se prostran i lepo ureðen centralni park Sokobanje, ukrašen cvećem, zelenilom i šibljem, stoletnim platanima i fontanama. U jednom delu je igralište za decu. Kroz park teku dva potoka sa bistrom – hladnom i toplom mineralnom vodom. U potoku sa hladnom vodom mogu se videti i rečni rakovi.

Amam – Tursko kupatilo
Crkva Sv.Preobraženja

Geografski položaj

Sokobanjska kotlina je mala oblast u centralnom delu istočne Srbije, jasno ograničena sa svih strana planinama, do 1600 metara nadmodske visine. Ona leži izmedju planine Rtnja na severu, Ozrena, Leskovika i Device na jugu i izmedju moravske doline na zapadu i timočke na istoku. Ovako ograničena Sokobanjska kotlina zahvata površinu od 515,5 km2 i izdužena je u pravcu istok zapad. Sokobanjska kotlina predstavlja izolovanu geografsku celinu, ali ne sasvim, zbog nekih morfoloških elemenata.

 

Preko Bovanske na zapadu i Skrobničke klisure na istoku, Sokobanjska kotlina spaja moravski na jednoj i Timočki sliv na drugoj strani. Soko Banja se nalazi 43° 38“ Severne geografske širine i 21°53’’ Istočne geografske dužine, a njena nadmorska visina iznosi 400m. Sokobanjska kotlina je oblast koja se nalazi u centralnom delu istočne Srbije, sa svih strana okružena planinama, visine ispod 1600m. Sa njene južne strane uzdižu se planine Ozren i Devica, na severu su Rtanj [1566m] i Bukovik, na zapadu prelazi u Moravsku dolinu, a na istoku u Timočku.

Celom svojom dužinom, Sokobanjska kotlina se pruža u pravcu istok-zapad. Dugačka je 15 km. Zahvata površinu od 515,5 km². Nagnuta je prema zapadu. Knjaževačkom klisurom je vezana sa istokom Srbije, dok je na jugozapadu, preko Bovanske klisure, širom otvorena ka Aleksincu, prema Moravskoj dolini. Sokobanja [43º38’29”sgš, 21º52’37”igd] se nalazi u istočnoj Srbiji, pruža se u pravcu zapad-istok, nagnuta ka zapadu.

Ova oblast po svom polozaju predstavlja posebnu, dobro izdvojenu geografsku celinu, koja, zahvaljujući morfološkim elementima, nije sasvim izolovana. Preko Bovanske klisure na zapadu i Skrobničke na istoku ova oblast spaja moravski sliv na jednoj sa timockim na drugoj strani, pa na taj način ima tranzitni karakter.Pored ovog, Sokobanjska kotlina je na severu, preko visokih presedlina Lukavice i Rasinackog sedla, vezana sa oblašću Crne reke, a na jugu preko Ozrena za golačka sela i moravsku dolinu. Ovo je stari put kojim su bili povezani Cma reka i Niš. -“Sokobanjska kotlina“ ( dr Branimir Dakić 1967 ).Najvećim svojim delom, Sokobanja se oslanja na planinu Ozren.

Prosečna nadmorska visina Banje je 400m, sto je veoma pogodno za klimatski oporavak. Prostrane šume koje se spuštaju do obale Moravice zaklanjaju Sokobanju od jakih vetrova. Sa Ozrena dolazi svež vazduh, pa su leta prijatna i topla, nisu žarka; a zime su blage, sa malo snega i umereno hladne. Ozren je sastavni deo Sokobanje, što pogoduje dobrom oporavku i odmoru.

Ukoliko želite da pronaðete Sokobanju u programu Google Earth, kliknete ovde, a program će Vas automatski odvesti do Sokobanje. Ukoliko nemate Google Earth instaliran na računaru, sokobanjsku kotlinu iz browsera možete pogledati ovde ili klikom na sliku karte na levoj strani.

 

• Geološki sastav

  

  Sokobanjska kotlina

U geološkom sastavu Ozrena (Lepterije) nalaze se stene raznovrsnih geoloških formacija. Najviše su zastupljene sedimentne tvorevine, kristalni škriljci i vulkanske stene. Na stvaranje reljefa ove oblasti imali su uticaja: tektonski procesi, abrazija, fluvijalna i krška erozija i akumulacija. Sokobanjska kotlina je, u stvari, tektonska potolina spuštena duž raseda, pa su oni od velikog značaja za njen osnovni oblik. Za vreme pliocena tu se nalazilo jezero, koje je posle povlačenja ostavilo za sobom izrazite tragove. Možemo reći da se u planiniskom delu izdvajaju 2 zone: viša i niža. U višoj zoni mogu se videti: vrtače, uvale, suve doline, dok se u nižoj zoni javljaju plitke i prostrane uvale.

 

• Pedološki uslovi

Formacija zemljišta je takva da ispod sloja humusa se nalaze slojevi krečnjaka, a ispod njega slojevi krede. Zbog poroznosti krečnjaka zemljište je ocedno , obiluje izvorima pitke vode, a nema močvara ni blata. Humusni horizont iznosi 10-15 cm u formi zrelog humusa. Struktura je zrnasta, slabo izražena. U ovom području su izraženi erozioni pokreti. Najizraženija je površinska erozija, a javlja se i jarižna i brazdasta.

• Hidrografija

Glavni rečni tok ove oblasti je Moravica. Ona je usecala svoju dolinu uz južni obod, pa je zato stvorena izrazita asimetrija njenog sliva (slika br.3). Kao veoma bitan objekat mogu se izdvojiti topli i mlaki termalni izvori, kojih ima ukupno šest. Termalni izvori Soko Banje spadaju medju najradioaktivnije u našoj zemlji. Topli izvori su ”Preobraženje“ i ”Sv.Aranðel” , koji obiluju velikom količinom vode i gasova. Temperatura vode ovih izvora kreće se izmedju 40 i 46,5oC. Izvor mlake vode ”Banjica” nalazi se iznad banje, a temperatura vode varira izmedju 28oC i 36oC. Značajan je izvor hladne pijaće vode „Lepterija” i ”Ripaljka”. Zbog lekovitih izvora hladne i tople radioaktivne vode, Soko Banja je poznato i veoma posećeno klimatsko i turističko mesto.

• Klima

Klimatske karakteristike Klima zavisi od komleksa pojava , koje se mogu svrstati u 2 grupe : klimatske elemente i klimatske faktore. Klimatski elementi su promenljive vrednosti jer zavise od velikog broja pojava i procesa u atmosferi. Zato su za klimatologiju značajne njihove srednje i ekstremne vrednosti. Najznačajniji klimatski elementi su: temperatura, vazduh, oblačnost, relativna vlažnost vazduha, padavine, nadmorska visina. Banja je okružena planinama skoro sa svih strana, pa one čine prirodnu zaštitu od vetrova. Pored neospornih balneoloških potencijala (termalne vode, gas i peloid), teritoriju Soko Banje karakterišu i brojne klimatske vrednosti, koje joj daju obeležja tipično banjsko-turističkog i zdravstvenog prostora. Klima teritorije opštine Soko Banja je pod snažnim uticajem kontinentalnih vazdušnih strujanja naročito onih iz pravca zapada, istoka i juga. Medjutim, gledano lokalno, stanje klimatskih elemenata Sokobanjske kotline je pod izraženim dejstvom obodnog planinskog reljefa i šumske vegetacije na okolnim planinama, što uslovaljava zonalne visinske vrednosti i odgovarajuće mikroklimatske modifikacije. Najniži delovi teritorije opštine, odlikuju se umerenim klimatskim karakteristikama, koje odgovaraju srednjevisinskoj klimi (300-800m), sa odsustvom jakih vetrova, dobrom osunčanošću, prisustvom šumskih aerosola i aromatičnih supstanci u vazduhu. U obodnim planinskim delovima teritorije preovladava visinska klima (800-1300m), sa sniženim parcijalnim vazdušnim pritiskom niskom aerozagadjenosti, smanjenim sadržajem vodene pare, sniženim odavanjem toplote sa ljudskog tela, čistom atmosferom, intenzivnim ifracrvenim i ultraljubičastim zračenjem i drugo. Iz navedenih i drugih karakteristika proističe zaključak o veoma povoljnom rekreativnom i zdravstvenom dejstvu visinske klime koje se funkcionalno može usmeriti u pravcu lečenja, rehabilitacije i rekreacije.

• Temperatura vazduha

Temperatura vazduha je vrlo značajan klimatski element, od koga zavise mnogi drugi klimatski elementi, a samim tim i biljni pokrivač. Temperatura vazduha pokazuje veliku ustaljenost; razlike u toku dana i noći, kao i razlike prema godišnjem dobu, su umerene.Iz podataka u ovim tabelama,se vidi da sredna godisna temperatura vazduha iznosi 10,2°C.Leta su relativno topla,a zime su umereno hladne. Najhladniji mesec je januar -1,2°C,a najtopliji jul sa temperaturom od 19,5°C, tako da razlka izmeðu najtoplijeg i najhladnijeg meseca iznosi 20,7°C. Prosečna temperatura u vegetacionom periodu iznosi 15,5°C,a vegetacioni period počine od aprila i traje do kraja oktobra.Mraznih dana ima u toku godine prosečno 92. Najviše mraznih dana ima u januaru 24. Tropskih dana, kada je T veća od 30°C ima prosečno 19 u toku godine, najviše u julu i avgustu (po 7.).Prema temperatunim podacima, na osnovu klima diagrama jasno se vidi da u celom području vlada umereno kontinentalna klima.

• Padavine

Od količina padavina zavisi pre svega život na zemlji, a samim tim i biljni pokrivač. Na visinu padavina utiču geografska širina, reljef, nadmorska visina, vazdušne mase itd.Prosečna godišnja količina padavina je 677mm.Ovde se zapažaju dva maksimuma (maj-jun i novembar) i dva minimuma (januar-februar i oktobar).

Grafikon prikaza padavina u narednih pet dana, počevši od danas

• Insolacija

Insolacija je vrlo važan klimatski elemenat i predstavlja količinu energije sunčevog zračenja koja pada na odredjenu površinu. Sunčeva svetlost je složena od zrakova različite talasne dužine: čistih svetlosnih, toplotnih i ultraljubičastih itd.Najveći broj sunčanih sati ima leto sa maksimumom u julu (247h). Najmanje sunčanih sati ima zima sa minimumom u decembru ( 48h).

Grafikon prikaza oblačnosti u narednih pet dana, počevši od danas

• Vetrovi

Vetar je veoma značajan klimatski element, pa se često smatra klimatskim faktorom od značaja za jedno područje.Vremenske pojave u direktnoj su vezi sa kretanjem vazdušnih masa. Pojačano kretanje vazdušnih masa ima za posledicu pojačano isparavanje sa vodenih površina zemljišta, vegetacije, sa tla i biljnog pokrivača. Promene izazvane pod uticajem vetra ogledaju se i u promeni temperature vazduha, padavinama, vlažnosti vazduha, oblačnosti itd.Ako se čestine pojedinih pravaca prikažu grafički dobija se tzv.“Ruža vetrova“ koja sa odgovarajućim brzinama daje sliku o prosečnom strujanju vazduha. Odgovaraju}e brojne vrednosti čestine uzimaju sa kao dužine na poluprečnicima kruga za svaki smer vetra, a čestine tišina upišu se brojem u krugu. Vetar iz raznih smerova po ”ruži vetrova” duva prema središtu kruga a pravci pravih linija pokazuju smer koji ima vetar (slika br 7).U Sokobanji umereno jako vazdušne struje, ne samo da obolelom organizmu ne nanose štetu, već povoljno utiču na njegovo oporavljanje. Najčešće duvaju vetrovi iz zapadnog (W 15,76%), istočnog (E 14,03%) i jugozapadnog pravca (SW 12,08%). Ovakav raspored učestalosti vetrova po pravcu je posledica reljefa (kotlina, reke Moravice koja se pruža u pravcu zapad-istok).Kako je Banja okružena planinama Ozrenom, Rtnjem i Bukovikom, istočni i severozapadni vetar uslovljavaju nad Sokobanjom stalno kruženje svežeg šumskog vazduha. Promena vazduha u kotlini najviše se oseća u kasnim večernjim časovima kao osveženje od dnevne žege. Najmanju učestalost imaju severni, severozapadni i jugoistočni vetar što je posledica zaklonjenosti tih pravaca planinama.