sokobanja, soko banja, apartmani, smestaj, privatni smestaj

Posts tagged ‘sokobanja’

Istorijski spomenici

  • Sokograd

Najveći zanačaj od svih kultumo-istorijskih spomenika ima Sokograd. Nastao je u vreme Justinijana (I do VI vek) za odbranu od Avara i Slovena. Pominje se u vreme Stefana Nemanje oko proterivanja bogumila kada je i prvi put razaran.Obnovljen ostaje u sastavu srednjovekovne Srbije do 1413. godine. Te godine gaBajazitov sin, Musa Kesedzija konačno razara.Sam grad se sastoji iz dva dela: donjeg koji je izgraðen samo na mestima lakog prilaza i gomjeg koji je na višem vrhu grebena. Istraživanja su pokazala da je grad vrlo razuðen i velikih razmera. U dobrom stanju je sačuvana samo prva, ulazna kula u gornjem gradu, a ostalo je, kako kule, tako i zidovi, porušeno».Ime Sokograda potiče od nekadašnjih «sokolara», koji se pominju u srednjovekovnim izvorima. «Sokolari» su, umesto drugih dažbina davali «sokolarinu» (dresirane sokole), i za srednjovekovne drzave i pod turskom vlašću.Utvrðenje se moze razgledati uz mere opreza i na sopstveni rizik. Vodič se moze naruciti, ali nema uklesanih stepenica da se do njega doðe. Lepterija je sa Sokogradom 1969.god. proglašena parkom prirodne lepote.
Sokograd
  • Amam

Amam
U samom centru Sokobanje nalazi se kupatilo Park- Amam, u kome je i kada kneza Miloša Obrenovića, koja je muzejske vrednosti i pod zaštitom drzave. Podigli su ga Turci na rimskim temeljima. Tri puta je obnavljano. Prvi put ga je obnovio knez Miloš, a drugi put je obnovljeno posle II svetskog rata. Treći put je obnovljeno par godina.Preko puta ovog kupatila je Milošev konak, izgraðen za potrebe administracije kneževine Srbije. Danas je to restoran.
Milošev konak
  • Crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg

Posebna kulturna vrednost je crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Sokobanji. Kako piše u «Spomenici Timocke Eparhije 1834-1934», pre oslobaðanja od Turaka, crkva je imala bogomolju, jer je imala sveštenika. Godine 1835. podignuta je crkva u Banji od tvrdog materijala uzetog iz Svrljiga od ruševina «svrljiškog grada». Dvadeset godina kasnije crkva je napukla i «usled trošnosti» srušena.Današnji hram je podignut i osvecen 1892. godine od Mitropolita Srbije Mihajla (inače roðen u Sokobanji 1826. godine). Stil crkve je srpsko-vizantijski. Arhitekta je bio g. Ivacković; ne zna se ko je radio ikonostas, a nastao je krajem XIX veka i pocetkom XX veka. Zvonara je odvojena od crkve i sagraðena je 1936. godine. U crkvenoj porti nalazi se bista Mitropolita Mihajla.
Crkva Sv.Preobrazenja
  • Biblioteka i muzej

U centru Sokobanje nalaze se biblioteka i muzej i galerija legat Miluna Mitrovića. U muzeju se organizuju izlozbe slika, skulptura, knjiga ili predmeta i eksponata. Ispred muzeja je ureðen mini-amfiteatar, koji se u letnjoj sezoni koristi za pozorišne predstave, književne večeri i dr. Gradska biblioteka raspolaze sa 30.000 knjiga, ima svoju čitaonicu i video klub. U ovoj zgradi je Meðunarodni centar za turističku i ekolosku dokumentaciju.
Muzej
  • Tri spomen-česme

Spomen česma Hajduk-Veljka nalazi se pored «Lovačkog doma», u naselju Vrelo. Podseća da je Hajduk-Veljko 1808. godine prvi put oslobodio Banju od Turaka.
Česma Ljube Didića nalazi se na putu prema Ozrenu. Podignuta je organizatoru Timočke bune u Banjskom srezu.
Spomen česma kneza Miloša (Trebička česma)nalazi se pored puta Aleksinac-Sokobanja. Potpuno je očuvan originalan natpis na česmi: “Miloš Obrenović I, Knjaz Srpski, podize ovaj istočnik za večiti spomen dolaska svog u Banju, 10 godine 1860.”
Trebička česma
Spomen česma Pejovića
Spomen česma Pejovića
  • Vrmdžanski grad

U selu Vrmdža, desetak kilometara od Sokobanje, prema Rtnju, nalazi se Vrmdzanski (Vrmaski) grad. 0 njemu nema mnogo pisanih podataka, ali se veruje da je nastao kada i Sokograd. Manastir Jermenčić na Ozrenu je iz starijih vrmena. Za njegovo postojanje vezano je predanje da su ga osnovali neki kaluðeri, Jermeni koji su pobegli od turske sile. Turci su ga spalili, a kaluðeri su pobegli na Frušku Goru.
Vrmdžanski grad

Legenda o Sokobanji

Nekad, u vremena davna, silan velmoža, gospodar tvrdog Sokograda, jahaše kotlinom. Odjednom, smrči se nebo nad Ozrenom, sevnu munja sa Oštre čuke. Pa grunu grom i zadrhta zemlja sve do šiljka na surom Rtnju. Poskoči uplaseni hat. Jahač pade s njega i izgubi svest. Kada se gospodar Sokograda osvesti, učini mu se da su mu sve kosti polomljene. Nije mogao na noge da se osloni. Ležao je tako i cekao smrt. Iznenada, začu klokot vodenog ključa. Polako i bolno se pridiže, da se bar žedan od sveta ne rastavi.Kada velmoža prvi gutljaj vode sa dotle vrela nepoznatog popi, u glavi mu se namah sve razbistri. Kad desnicu ruku u vodu stavi, snaga u njoj ozive. Kada to gospodar tvrdog Sokograda vide, onako u odelu gospodskome, okupa se u kladencu, ozdravi odmah, pa se orno vrati u tvrdi grad. Odmah naredi da se kuća nad izvorom digne.

Zamalo proču se glas o vodi isceliteljici na sve četiri strane sveta. Sa svih strana navali kljasto i bogaljasto- oni sto im duša u nosu bejase da na ključu vode vidarice melemom svojim boljkama potraže. Ozdravise mnogi od vode u kotlini meðu Ozrenom i Rtnjem. Oni što su najvise bolni bili, tu i domove izgradiše.

„Sokobanjski spomenar“ (Todorović S.1998.)


Dobrodosli na blog

Ovde cete moci da nadjete sve relevantne podatke koji se ticu Sokobanje.

Od vesti pa do informacija o privatnom i hotelskom smestaju po najpovoljnijim cenama.

Sokobanja, centar grada